Natanijel Horton

Propovedaj! Piši! Radi! Čini bilo šta, samo nemoj ležati i umirati!

Takva je obično sudba i takav razvoj ženskog karaktera i ličnosti, kad je žena imala da izdrži i prođe kroz osobito nemilo iskustvo. Ako je sasvim nežna, ona će umreti. Ako preživi, njena će nežnost svenuti ili biti tako jako smrvljena u srcu da se više ne može na videlu pokazati.

Smatrao je za neophodno da dobro upozna čoveka pre nego što otpočne njegovo lečenje. Svaka bolest tela nosi na sebi znake srca i intelekta bolesnikovog.

Publika je despotske naravi: ona je spremna da ne dâ pravdu kad se bučno zahteva, ali je često i više nego pravedna kad se obratimo, kao što to despoti vole, njenoj velikodušnosti.

Zanimljiv predmet ispitivanja bilo bi pitanje: Da li mržnja i ljubav nisu jedno isto u osnovi svojoj? I jedna i druga, u krajnjem razvitku, zahtevaju prisnu vezu i poznavanje srca; svaka čini da osećajna hrana i duhovni život jednog lica zavise od drugog, svaka ostavlja strasnog ljubavnika, ili ne i manje strasnog mrzioca, u očajanju i tuzi kad mu predmeta nestane.

U prirodi je našoj svojstvo, čudno i blagodatno, da patnik, u trenutku kad ga podnosi, nikad ne zna koliko je silan bol, već to saznaje jedino po jadu koji posle dolazi.

Rekla sam već da tu nema dobra ni za njega, ni za tebe, ni za mene, koji zajedno lutamo u ovom mračnom zapletu zla, posrćući na svakom koraku preko grehova kojima smo posuli svoju stazu.

Teško čoveku koji zadobije ruku žene, a nije uz nju dobio i najjaču strast njenoga srca!

Čudno je, ipak, koliko treba vremena

Čudno je, ipak, koliko treba vremena