F. Skot Ficdžerald

da je osećaj za elementarnu pristojnost pri rođenju nejednako raspoređen.

postanem onaj najograničeniji od svih stručnjaka: svestrani čovek. Nije ovo samo još jedan epigraf – na kraju krajeva, na život se mnogo uspešnije gleda samo s jednog prozora.

Bogati gomilaju bogatstvo, a siromašni – decu

na život se mnogo uspešnije gleda samo s jednog prozora.

„Da li i vi uvek čekate najduži dan u godini, a zatim ga propustite? Ja uvek čekam najduži dan u godini, i onda ga propustim.“

sam i unutra i napolju, istovremeno me je i opčinjavala i odbijala neiscrpna raznolikost života.

Razumeo vas je taman onoliko koliko ste želeli da vas neko razume, verovao je u vas onako kako ste vi želeli da verujete u sebe, i uveravao da vas doživljava upravo u onakvom svetlu u kakvom ste, po vas najboljem, želeli da se prikažete.

Svako veruje da poseduje bar jednu od osnovnih vrlina, a ovo je moja: ja sam jedan od onih malobrojnih poštenih ljudi koje sam do sada sreo.

Unapređen sam u majora i svaka saveznička vlada me je odlikovala – čak i Crna Gora, malena Crna Gora na Jadranskom moru!“

Zagledao sam se u njega, a potom i u Toma, koji je pre manje od sata i sam došao do istog otkrića – i pade mi na pamet da nema razlike među ljudima, ni u pameti ni u boji koži, toliko duboke kao što je razlika između bolesnog i zdravog.