Džejn Ostin

Bile su joj potrebne samoća i tišina kakve samo veliko društvo može da pruži

Kao i u drugim stvarima, svima nam se ukus, i kada je o buci reč, razlikuje; i zvuci su, više po svojoj prirodi nego po snazi, ili sasvim neškodljivi, ili nadasve uznemiravajući.

I, molim vas, kad ću moći da vam poželim svaku sreću?“

„Upravo takvo pitanje sam i očekivao od vas. Devojačka mašta je vrlo brza. Za tren oka skoči od naklonosti do ljubavi, od ljubavi do braka. Znao sam da ćete mi poželeti svaku sreću.“

Malo je onih koje zaista volim, a još manje onih o kojima imam dobro mišljenje. Što više vidim sveta, to sam nezadovoljnija njime; i svaki dan potvrđuje moju uverenost u nepostojanost ljudskih karaktera i da veru u nečiju vrlinu ili pamet ne treba zasnivati na njegovom izgledu.

Kada je govorio, ona je čula isti glas, i razaznavala isti um.

Kapetan Ventvort nije imao novca. Imao je sreće u svom zanimanju; ali trošeći slobodno ono što je lako stekao, naposletku nije imao ništa. Ipak, bio je uveren da će uskoro biti bogat: pun života i žara, znao je da će uskoro dobiti brod, i da će uskoro ostvariti sve svoje želje. Oduvek je imao sreće; i znao je, znao je da bi tako i dalje trebalo da bude. Takvo samopouzdanje, silovito u svojoj toplini, i očaravajuće zbog duhovitog načina na koji je bilo izraženo, za En mora da je bilo dovoljno; ali ledi Rasel je na to drugačije gledala. Njegova vatrena narav i neustrašiv duh na nju su drugačije delovali. Ona je u njima videla samo još veće zlo. Samo su njegovom karakteru dodavali i opasnu crtu. Bio je sjajan, bio je tvrdoglav. Ledi Rasel nije mnogo cenila duhovitost, i užasavala se svega što je makar i izdaleka ličilo na nepromišljenost. Ona je na ovu vezu nepovoljno gledala iz svakog ugla

Gordost se više odnosi na naše mišljenje o sebi, sujeta na ono što bismo hteli da drugi misle o nama.“

Gospoda su tvrdila da je on naočit čovek, a dame su izjavljivale da je mnogo lepši od gospodina Binglija, i svi su gledali na njega s velikim divljenjem do polovine večeri, sve dok njegovo držanje nije izazvalo negodovanje, koje je plimu njegove popularnosti pretvorilo u oseku, jer je opaženo da je gord, da se drži na suviše velikoj visini, da mu je poniženje da se veseli s prisutnima, a tada ga ni sve njegovo veliko poljsko dobro u Darbiširu nije moglo spasti od opšteg zaključka da ima vrlo neprivlačno, neprijatno lice i da je nedostojan da se poredi sa svojim prijateljem.

„Oh! I sama znaš da si suviše sklona da zavoliš gotovo svakoga. Nikad ne vidiš mane ni kod koga. Ceo svet je u tvojim očima dobar i prijatan. Nikad te u životu nisam čula da govoriš rđavo o nekome.“

Ima tako mnogo zahvalnosti ili sujete u svakoj ljubavi da nije mudro ostaviti je samoj sebi.