Žene koje kupuju cveće

Pesimista se žali na vetar.

Optimista se nada da će se on promeniti.

Realista namešta jedra

„Istinska ljubav je neočekivana. Neizbežna. Kad te čak nervira to što osećaš prema nekome. I strah te je. Ali zauzvrat, ako se prepustiš i usudiš da uživaš u njoj bez straha, ništa na ovome svetu te neće navesti da se osetiš punijom života.“

Sa slobodom, cvećem, knjigama i

mesecom, ko ne bi umeo biti potpuno srećan?
1

Oskar Vajld

„Znaš već, draga, ovo ti je kao strela Apača. Ako te nije već ubila, svakog minuta ćeš se sve više oporavljati“,

Iako je istina, pokatkad, da su ljudi koji nas upoznaju kao odrasle jedini u stanju da nas vide onakve kakvi jesmo, a ne onakve kakvi smo bili.

ima svoj trenutak, kao ovo cveće. Danas je raširilo latice a sutra će možda svenuti.

možda treba pokušati živeti a posle razmišljati o onome što si doživeo, a ne obrnuto.

Nije reč o tome da li voliš ili ne, nego da li voliš na pravi ili na pogrešan način. Reč je o tome da nađemo onoga ko nas voli onako kao što mi volimo da nas vole.

Srce samo pati. Ne uči. Kad ne pružimo sebi šansu da se zaljubimo, to je zato što nas razum koči i osujećuje taj poduhvat pre nego što se on dogodi. Ali srce ne. Srcem upravljaju drugačiji parametri. Parametri osećanja. Osećanja su ćelije srca kao što su neuroni ćelije našeg mozga. Zato, kad srce pokrene osećanja i otpočne ta lančana reakcija, gotovo je nemoguće zakočiti je. Razum može da postavlja prepreke.

Mozak je taj koji se razvija i stari, ali srce je i dalje dečje sve dok ne prestane da kuca. Stoga možeš opet da se zaljubiš, zato što srce vodi glavnu reč. Kada te nešto povredi, to zapravo zabeleži mozak, i bude pozleđen, zaboravi ili ne, i svodi u okvire razuma da bi ga prevazišao.