„Spremna sam“, rekla je Ema, „kad god poželite.“
„S kim ćete igrati?“, upitao ju je gospodin Najtli.
Na trenutak se kolebala, a zatim je odgovorila: „S vama ako me zamolite.“
„Hoćete li?“, rekao je nudeći joj ruku.
„Zaista hoću. Dokazali ste da umete da igrate, a znate, nismo mi baš toliki rod da bude neprimereno da igramo zajedno.“
„Rod! Zaista, nismo.“