Leto kada je nestala Sara Leroj

Nisam preživela pre dvadeset godina ono najgore da bih danas umrla.

Upamti to dobro, svi plivači to znaju: ponekad moraš umeti da se pustiš da potoneš. Jer tek kada dodirneš dno, moći ćeš da se odgurneš nogama i izroniš na površinu.

I upravo to radim.

Starost nije samo pitanje godina, to je miris, samoća, neka vrsta umora u držanju koje je malo prerano usvojio.

„Nikada ne znaš koliko si jak,

sve dok biti jak ne postane tvoj jedini izbor.“

Bob Marli

Poznavati nekoga iz detinjstva znači biti svedok rađanja njegovih snova, njihovog ostvarenja ili rušenja, znači imati pristup njegovim najvećim nadama i njegovim najintimnijim strahovima u sirovom stanju, pre nego što je društveno pripitomljavanje obavilo svoj posao. Znači razabrati ko je on zaista iza zaštitne magle konvencija i pravila kojima se povinuju odrasli.

majka i ja se nismo slagale.“

Nisam znala… Za tvoju majku… Žao mi je. Teško je izgubiti majku, čak i kad si star.“

Fani je bila zatečena iznenadnom tugom u Liluinom glasu. Ona odmahnu glavom i odgovori:

„Hvala. Ali nije… Nije kao kad si ti izgubila mamu. Moja

pokriva taj događaj? Ali ona je nestala pre dvadeset godina!“

„Tačno, sledećeg leta će se navršiti dvadeset, a dogodine krivac treba da izađe na slobodu! Želim da uradimo feljton u nekoliko nastavaka, specijal za godišnjicu Sare Leroj, ekskluzivno na veb-verziji Mesdames.

Znaš, juče sam se setila poslednje božićne večeri, ti si bila popila malo više šampanjca i ispričala si da si iz istog mesta kao i ona. Da je tvoja mlađa sestra išla s njom u razred, je li tako?“

Lilu je okrenula iskolačene oči prema Fani.

„Zar ti imaš sestru?“

Fani se kiselo nasmeši. Razgovor uopšte nije išao očekivanim tokom.

„Preterala sam, iz istog smo mesta, ali ona je bila mlađa od mene, to ne znači da…“

„Pa išle ste u istu gimnaziju, sigurno poznaješ ljude koji su

Fani ovo ime smesta na površinu izvuče druga imena, kao i uspomene koje je ostavila tamo, u mestu svog detinjstva iz kog je otišla ne osvrnuvši se. Izgovoriti to ime značilo je ogrebati krastu koja nikad nije istinski zarasla.

Prefarbati rampu zgrade bez dozvole kućnog saveta nikad nikoga nije spaslo od raka. Studiraj i postani onkolog ako ti to toliko znači, nećemo unaprediti svet praveći u njemu sranja!“