Prilagodljivi mozak

Zbog toga što smo u stanju da se menjamo, podložni smo preteranom preoblikovanju pod uticajem kulture i društva, sve do tačke gde smo se toliko udaljili od svoje istinske prirode da smo se otuđili sami od sebe.

da je izlaganje televiziji u uzrastu između jedne i tri godine povezano s poremećajima pažnje i problemima s kontrolisanjem nagonskih impulsa u kasnijim fazama detinjstva.

O tome koliko jak bol osećamo odlučuje jedan važan deo našeg mozga i uma – naše trenutno raspoloženje, prethodna iskustva s bolom, naša psihologija i lična procena o tome koliko smo se teško povredili.

Najviše ga je, međutim, zaprepastilo to što je mozak počeo da se preuređuje za svega nekoliko dana. Skeniranjem mozga Paskval-Leone je pokazao da su dovoljna čak samo dva dana da vizuelna kora počne da obrađuje taktilne i zvučne signale

U svom narednom eksperimentu Paskval-Leone je razradio prepreke na putu i pokazao da se promena uhodanih putanja i plastična reorganizacija velikih razmera mogu odigrati neočekivano brzo.

neka prepreka na putu da bismo promenili pravac

Neophodna će nam biti

. Ako se naviknemo da loše držimo telo, to će biti teško ispraviti. Ako razvijemo neke dobre navike, one se takođe učvršćuju. Da li je uopšte moguće kad se neuronske putanje već uhodaju da pređemo s njih na neke druge? Paskval-Leone smatra da jeste, ali je teško, jer kad uhodamo putanje, one postaju zaista „brzoprohodne“ i vrlo delotvorno vode sanke nizbrdo. Zato postaje sve teže poći nekom drugom stazom.

Mentalne „staze“ koje smo položili mogu da prerastu u navike, dobre ili loše

Postavlja se dakle pitanje: ako se mozak tako lako menja, kako smo onda zaštićeni od beskonačnih promena? Ako je naš mozak plastelin, kako uopšte ostajemo ti koji jesmo? Da sačuvamo unutrašnju celovitost pomažu nam do izvesne mere naši geni, a takođe i ponavljanja