Portret umetnika u mladosti

Srce mu zadrhta; dah mu se ubrza i neko razuzdano oduševljenje prože mu udove kao da se vinuo visoko ka suncu.

Bilo mu je suđeno da svoju mudrost stekne odvojen od drugih ili da mudrost drugih stiče sam, lutajući među zamkama sveta.

Te zamke ovog sveta njegovi su grešni putevi. On će pasti. Još nije pao, ali će pasti tiho, u trenu. Ne pasti bilo je preteško, preteško; i on oseti kako mu duša nemo posrće, kao što će posrtati u nekom trenutku koji će doći; pada, pada, ali još nije pala, još uvek nije pala, ali samo što nije pala.

Moraš dobro odmeriti pre, a ne posle.

Česta i žestoka iskušenja bila su dokaz da tvrđava duše nije pala i da đavo besni da bi je srušio.

Osetio je da ima ogromnu moć kad je shvatio da trenutnom mišlju, jednim jedinim činom pristajanja može razoriti sve što je postigao.

Često ga je spopadao kratkotrajan gnev, ali on nikada nije mogao to da pretvori u trajnu strast i uvek bi osetio kako ga ljutina napušta kao da sa njegovog tela lako spada neka spoljna koža ili ljuska. Osetio bi kako neki prepredeni, mračni i mrmoreći duh prodire u njegovo biće i raspaljuje u njemu kratkotrajnu zlu pohotljivost; ali i to bi skliznulo van njegovog dohvata i njegov duh je ostajao lucidan i ravnodušan. Činilo mu se da je to jedina ljubav i jedina mržnja kojoj je njegova duša davala utočišta.

Majstor i Margarita, Mihail Bulgakov

Bilo bi divno umreti ako bi Bog tako hteo. Divno je živeti u milosti životom spokoja i vrline i trpeljivosti prema ljudima.

„Ja… zgrešio sam protiv čednosti.“

Oči su mu bile zamagljene suzama i, gledajući skrušeno ka nebu, plakao je za nevinošću koju je izgubio.