Ridiger Dalke

Pre mnogo vremena jedan stariji, veoma cenjen duhovni učitelj, rekao mi je: „Tamo gde nema radosti, to tvoj put nije.“

si dete svetla. Pre trinaest i po milijardi godina ovde i svuda postojalo je samo Ništa nepojmljivo našem razumu. Nezamisliva tama. A onda se iznenada pojavilo svetlo. Neopisivo sitna i istovremeno izuzetno plodna tačka. Ta svetlost se od tada širi i pritom stvara naš svemir. Sto milijardi galaksija, a i tebe. Ti si prapotomak te prve svetlosti. Niko nema nikakve koristi od toga da tu svetlost pokriješ nečim. Uzdigni svoj duh i budi toplo, dobronamerno, samosvesno sunce, koje ljude u svom okruženju nadahnjuje da i oni spoznaju svoju veličinu. Ako ne zauzmeš središte svog života, to će učiniti drugi svojim očekivanjima. Živi jasno i bistro iz sopstvenog središta.

Možda misliš: „Dovoljno mi je ono što imam.“ To je tvoje pravo. Ali znaj: zona udobnosti raste ili se smanjuje. Ne postoji mirovanje. Prepuštanje rutinama života znači da, lagano ali sigurno, postajemo sve gluplji. Ako ne čekaš da te neka kriza primora da se promeniš, već iznova dobrovoljno zakoračuješ u nepoznato, strah se preobražava u novu ushićenost.