Mihail Aleksandrovič Šolohov

Samo trava raste na zemlji primajući ravnodušno sunce i nepogodu hraneći se zemaljskim životvornim sokovima, sagibajući se pokorno pod ubistvenim dahom nepogode. A posle, bacivši po vetru seme, ona tako isto ravnodušno umire, pozdravljajući šuštanjem svojih preživelih stabljika jesenje sunce, koje zrači smrću...