Liz Moore

I to je tajna koju sam tog dana saznala: Niko od njih ne želi da bude spasen.

zamislim o čemu razmišljaju, razgovaraju i pišu: o knjigama, odeći, muzici i o tome koje će biljke staviti u svoje kuće. Smišljaju koje će ime dati svom psu. Naručuju pića s neizgovorljivim nazivima. Ponekad samo poželim da se na trenutak sklonim sa ulice, da budem među ljudima koje more takve brige

Sve su nas u životu štošta naučili: da radimo kako nam se kaže, da se sami zanimamo, da držimo jezik za zubima, da se izgubimo. Ali nikad da mirno sedimo i tri sata gledamo nešto sporo i apstraktno. Tu veštinu malo je ko od nas imao.