Robert Džordan

Uz vrisku, uz urlanje, Troloci su udarali o crnilo što je ključalo oko njih, čupali ga da se oslobode dok ih je sve više obuhvatalo, sve dublje, sve dok nije ostala samo jedna čupava ruka, u paničnom grču, i na kraju ništa do tame, ispupčene, podnadule, u potrazi za nečim.

Čovečanstvo je stvoreno za nesigurnost, borbu, izbor i promene.“

„Ljudi kažu“, odgovori Rand, „da čovek ne treba da veruje ničemu što čuje, već samo onome što vidi – a i od toga, samo polovini.“