Dragan Velikić

Uznemiruju me mogućnosti. U svakom času moram doneti neku odluku. Da li da stavim pola ili čitavu kašičicu šećera u kafu? Da li da samo prelistam ili do kraja pročitam novine? Da li da se odazovem na telefonski poziv? Da li da otvorim prozor? Život prolazi, a ja nikako da se odlučim. I ništa ne uspevam da konačno uradim. Samo u mislima dodirujem mogućnosti. Svet je pretrpan mogućnostima.

Slušaj, momče, govorio je Bogdan promuklim baritonom, sve što ti život uskrati pretvori u prednost, suočavaj se bez straha, puštaj se, neka te nosi struja, ma ništa nije vredno očaja, bože, kako žalim samoubice, koliko mladosti i lepote je nestalo samo zato što se u času slabosti poveruje u žar neponovljivosti, upamti, nema kraja, uvek postoji neki prozor, makar mali otvor kroz koji se može namignuti sebi od pre, i nije važno kojim redom ti se u životu dešava sve to što ti je namenjeno, momče, slušaj me dobro, zajebi hronologiju, sve što ne dobiješ na početku čeka te na kraju, sve što zgrabiš preko crte moraćeš dvostruko da platiš, sve, baš sve je tako kako je jedino moglo biti, za samo nekoliko decenija sve se obrne, i nema više naših malih večnosti sa početka. Horizonti su takođe potrošivi, momče.

Pljačka kao način privređivanja prisutna je u svakom segmentu srpskog društva. Nedavno sam saznao od prijatelja koji živi u inostranstvu, i često dolazi u Srbiju, da dopune za mobilne telefone svih srpskih operatera ostaju sačuvane samo tri meseca od dana poslednje uplate, a onda se automatski brišu (čitaj: otimaju!). U Hrvatskoj dopuna biva pet meseci sačuvana u aktivnom stanju, i još osam u pasivnom. U Austriji taj rok iznosi godinu dana, dok u Nemačkoj dopuna čuva broj neograničeno. Eto primera koji slikovito pokazuje razliku između uređenih država i razbojničke satrapije

Ne istrčavati, ne ugrožavati prećutni zakon opstanka legla, jer u suprotnom sledi kazna – izolovanost od grupe, stigmatizacija, i preuzimanje tereta žrtvenog jarca. A baš to se dogodilo Pavlu. Izazvao je iritaciju grupe nesposobnošću da sačuva fasadu, najvažniji uslov socijalizacije pojedinca.

kasnije? Da li dolazi? Ili je to samo iluzija? Jer i ta pamet nije pamet, već uteha oblikovana kompromisima i porazima, minulim radom iskustva.

njihovim parcelama uređenim po strogo propisanim pravilima malograđanske hortikulture

njihovim parcelama uređenim po strogo propisanim pravilima malograđanske hortikulture suprotstavljao nered prašume?

pesak curi nezaustavljivo. I kako se može biti srećniji sutra, na putu kraćem za jedan dan?

Ne plašim se samoće, jer samoća nije odsustvo drugog u nama, samoća je odsustvo nas samih u nama. Moj otac nije umro sam.

Priča o neispravnom liftu ocrtava geografske koordinate, smešta nas odmah u prostore velikih kvarova, nenadoknadivih šteta, večnih gubitaka, stalnih nesporazuma i povremenih katastrofa.