Milena Buskets

Mama, obećala si mi da će mi, kad budeš umrla, život krenuti pravim putem i biti sređen, i da će bol biti podnošljiv, ali nisi mi rekla da ću poželeti da samoj sebi iščupam utrobu i pojedem je.

Malo mi treba da se onesvestim od užasa i vrućine, a uprkos svemu i dalje sam u stanju da u trenu otkrijem privlačnog muškarca. Mora da je to instinkt preživljavanja.

„Serem ti se u život!“ Bile su to jedine reči izgovorene na sahrani. Meni se čine sasvim prikladne, vrlo tačne. Mislim da će mi odsad svaka sahrana na koju odem biti tvoja.

Koliko mi je poznato, jedino što ne izaziva mamurluk i što momentalno odagna smrt – kao i život – jeste seks.

Izvesno vreme je Oskarovo telo bilo moj jedini dom, jedino mesto na svetu.

U Oskarovom pogledu osim sažaljenja i brige, ima nežnosti, osećanja vrlo bliskog ljubavi.

Gleda me istog izraza lica kao i svi ostali već nekoliko dana, s mešavinom zabrinutosti i sažaljenja, pa više ne znam jesu li njihova lica odraz mog ili je obrnuto. Danima se ne gledam u ogledalo ili se gledam, a ne vidim se, tek popravim nešto.

Imamo odnos ljubav-mržnja. Ja ga volim, a on se skoro sve vreme pretvara da me mrzi.

Još od pre tvoje smrti. Dok si se ti prethodnih meseci u krevetu bezuspešno i mahnito borila s bolešću i demencijom, ja sam se, kad nisam bila suviše tužna ili preumorna, na istom mestu borila jednako bezuspešno i ponekad mahnito da sebi i svetu dokažem da sam još živa.

Muška fizička snaga trebalo bi da služi isključivo da nam pruži zadovoljstvo, da nas gnječi sve dok u nama ne ostane ni trunke tuge ni straha.