Dejan Stojiljković

Svet lepše izgleda kad mu dodaš malo crnila.

Ko ljudima prečesto okreće leđa, uglavnom završava s nožem u njima.“

„Pobednici dolaze i prolaze, a ono na čemu počiva opstanak čovečanstva jesu prirodne sile i čovekov osećaj za drugog čoveka. A tog humanizma i tog opstanka nema dok nema makar slutnje da Bog postoji.“

Niko ne zna kako nastaju priče.

Stiven King jednom je rekao da ne moraš da znaš kako radi motor sa unutrašnjim sagorevanjem da bi vozio kola. Isto je i sa pričama: ne moraš da znaš kako nastaju da bi iz njih izvukao malo zadovoljstva. Bilo da ih pišeš ili čitaš.

Otvorenim dlanom pređe preko čaše sa vinom koju je Jovan držao u ruci.

Vino se pretvori u vodu.

Zatim ga pogleda pravo u oči i reče:

„Prvo treba da se otrezniš.“

„Zašto nas kada se obraćamo Bogu nazivaju vernicima, a kada se On obraća nama - šizofreničarima?“

„Kažite jedan svoj stih.“

Branko se malo zamisli. Otpi gutljaj rakije, pa na kraju reče:

„Hoće li sloboda umeti da peva kao što su sužnji pevali o njoj.“

„Je li to stih ili pitanje?“

„Ne znam, rode… Ti mi kaži.“

Naisa, kraljica rečnih duhova

Ifrit, jedan od džina, obmanjivač, ubica, strvinar

sa Muratovom vojskom. Skriveni u ibricima s vodom, u kamiljem krznu, u pohlepi njegovih vezira…“

„Vi?“, nasmeja se vila. „Zar i tvoja braća, Ifrite? Alilat, Taif i Nasr?“

„Neka ljudi vode svoje svete ratove“, odgovori Ifrit. „Mi ćemo svoj.“