R.M. Marko

Bogataš se silno nasmejao i rekao mu da je zato i siromašan jer misli samo kako će da potroši, a ne kako da stvori još.

policajac ili istražni sudija kad poraste. On ne bi bio jedan od onih što viču i unose vam se u lice. On bi vas zabavljao svojim pričama dok se ne biste opustili, a onda bi vas pitao nešto skroz nepovezano, pa još nešto, pa zabava, i tako sve dok vas iznenada ne uhvati u laži.

Slabije zarađuju, ali sloboda vredi više od hleba.

Nije samo pamet ta koja odlučuje, srce se takođe pita za neke stvari.

Na brdu Hradčani, blizu samog dvorca, postoji jedna uličica koju neki zovu Zlatna. U njoj su nekada davno živeli alhemičari, koji su pokušavali da od olova naprave zlato. Zlato nisu stvorili, ali se priča da su otkrili neke druge tajne.

„Iznenadi ti njih umesto što dopuštaš da oni iznenade tebe. Budi tamo gde te ne očekuju, pronađi im slabu tačku.

„Iznenadi ti njih umesto što dopuštaš da oni iznenade tebe. Budi tamo gde te ne očekuju, pronađi im slabu tačku.“

„Pamet je najvažnija – ona se ne troši za razliku od novca.“

„Zato što nisu stvarno pametni, već su samo vredni.“

„Ma to uopšte nije tajna. Svi znaju kako se obogatiti. Sigurno u toj knjizi piše: ’Laži, kradi, varaj i pazi da te ne uhvate. Pozajmljuj i nikad ne vraćaj. Kockaj se tuđim parama i slične mudrosti’.“