Stoleće u Alentežu

pitam političke ekonomiste i moraliste da li su već izračunali broj duša koje je neizbežno osuditi na oskudicu, mukotrpan rad, čemer, zaostalost, bestidnu neukost, bespoštednu bedu i krajnju nemaštinu kako bi se proizveo jedan bogataš.

Almeida Garet

(1799–1854)

po izgledu starac, a čujemo da ima samo četrdeset godina, a da svenula žena, zboranog lica, nema ni trideset godina, znači da živeti na selu zapravo i ne produžava život, to su velegradske izmišljotine, zvuči kao ona najsuvislija poslovica,

gladna usta protiv gladnih usta, beda na bedu, o, gorki hlebe koliko nas koštaš

Ljudi su tako sazdani da čak i kad lažu delimično govore istinu, a ako nasuprot tome, žele da im iz usta pokulja čista istina, s njom uvek izmigolji i poneka laž, makar nehotice

Korenje drveta znanja ne bira tlo, niti se plaši velikih razdaljina.

svet je tako sazdan, nismo kadri da se saživimo s tuđom mukom, ne razumemo je čak ni kad je veza prisna poput ove bliskosti majke i sina.

Mati bujnih dojki za gladna i nezajažljiva usta, materica, zemlja izdeljena među najvećima i velikašima, ili, tačnije, uvećana pripajanjem najvećem imanju, kupovinom ili savezom, možda prevejanom pljačkom ili golim zločinom, feudalnim pravom na dedovinu i zaostavštinu mog milostivog oca, slava im i hvala.

Mati bujnih dojki za gladna i nezajažljiva usta, materica, zemlja izdeljena među najvećima i velikašima, ili, tačnije, uvećana pripajanjem najvećem imanju, kupovinom ili savezom, možda prevejanom pljačkom ili golim zločinom, feudalnim pravom na dedovinu i zaostavštinu mog milostivog oca, slava im i hvala. Stoleća su minula da bi se sve ovo postiglo, ko bi, uopšte, sumnjao da to neće trajati doveka.

Čovek onda reče, Malo je nedostajalo da stignemo, ali spustio se pljusak, nije bilo velikog gneva u tim rečima, izviralo je iz njih nezadovoljstvo bez nade, kao da je kazao, neće kiša stati zato što meni smeta, ali ovo je već piščeva misao, možemo i bez nje.

Svršeno je sa spokojem kojeg nikad nismo ni imali