bookmate game
sr
Books
Goran Dakić

Petodinarke

  • Jelena Markovichas quoted3 years ago
    Сине, видео сам мртве.

    Гробове без крстова.

    Куће без прозора.

    Децу без мајки.

    Разроване винограде, спаљене воћњаке.

    Затрпане бунаре.

    Не питај чиме.

    Сањице, видео сам коња без три ноге, али живог.

    Човека са главом на раменима, али мртвог.

    Топовску цев која вири с кућних врата.

    Бескрајне колоне.

    Једне у аутомобилима, друге на тракторима.

    И оне који пешаче, у сандалама, у гуменим чизмама, у пољским оделима.

    Босоноге, црвених табана и изломљених ноката.
  • Jasna Prokovićhas quoted4 years ago
    – А има ли у твом селу нека река? – питам га.

    – Нема.

    – Баш никаква?

    – Не, нема.

    – Па, где идете на пецање?

    – Не идемо. Код нас тога нема.

    Постоје, мислим, и такви чудни светови.
  • Marija Todovichas quoted2 years ago
    фудбал се, господо, игра, суди само онај који не зна да гони лопту
  • Anđela Bjelicahas quoted2 months ago
    Живот би био Дунав кад не би било физике (данас имамо контролни, једва да сам запамтила две-три формуле) и математике, али некако успевам
  • Anđela Bjelicahas quoted2 months ago
    да у глави новог ученика засигурно много дува
  • Anđela Bjelicahas quoted2 months ago
    као да му је мрско што мора да говори и као да би најрадије довека ћутао
  • b1991136662has quotedlast year
    Видео сам цвеће како гори.

    (Замисли ту слику: редови и редови расцветалих црвених тулипана горе као јулско небо!)
  • Capahas quotedlast year
    Вјечност је, синко мој, непреводива у мјерне јединице.
  • Capahas quotedlast year
    Али цели живот тражиш управо то – живот и нађеш га тамо где си мислио да га није.
  • Capahas quotedlast year
    Одбацио је пушку и ранац, загрлио мене и маму и увео нас у кућу, где смо се грлили и љубили – он нас и ми њега – сатима (или је то време одједном добило неправилно обличје).
fb2epub
Drag & drop your files (not more than 5 at once)