Noćne reči

Baltasar Grasijan bio je bolesno u pravu kada je tvrdio: Traži dobre pomoćnike za sebe. Sreća je moćnih što mogu da okupe oko sebe ljude odlične uviđavnosti; ovi im ne daju da dođu u opasnosti zbog neznanja jer sva sporna pitanja rešavaju oni za njih. Nešto veličanstveno leži u tome da imamo mudre ljude u svojoj službi; to vredi daleko više nego varvarski ukus Tigranov, koji je tražio uživanje u tome da mu služe

Idealizam je sebično zahtevanje da neko ili nešto budu u skladu sa tvojim lepim umišljajima. Život je beskonačno prilagođavanje i istrajavanje. Bolna disciplina.

Prva vežba duha: ne žaliti sebe

Niko nas takve ne prihvata jer niko ne voli borce, u svetu u kojem se neprestano laže o trudu, iz usta onih koji nikakav trud nisu uložili

Živim, ali to su samo koraci.

Verovao sam da će puki koraci, ako na njih budem samo dovoljno obratio pažnje svojim duhom, odagnati nesnosne ptičurine mog nestrpljenja i učiniti da stignem brže.

– Poludeću, znaš?

– Zar ti već nisi lud?

Ima jedan mrtav Fernando, eto, čovek koji je živeo i još više umro za poeziju.

– Ali ja stvarno mrzim cveće, znaš?

– Ne mrziš ti cveće nego hoćeš da te neko vidi kao da si sjeban, ložiš se na taj imidž, misliš da je to bedes.

Dok uživamo u boli koju nam nanosi laž, mi smatramo da cenimo tako istine